субота, 21. март 2009.

Protest povodom donošenja Izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji iz 1995.godine.

VLADA REPUBLIKE SRBIJE URGENT

Gosp.Mirko Cvetković, predsednik

Nemanjina 11, 11000 Beograd

Poštovani gospodine Predsedniče,

Sa žaljenjem Liga za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava primorana je da Vama i celoj Vladi Republike Srbije uputi protest povodom donošenja Izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji iz 1995.godine.

Parlament Republike Srbije na predlog Vlade Republike Srbije staviće na glasanje Izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji u sredu 18.marta t.g. Naše neslaganje sa ovim činom ide do zaprepašćenja jer je ovaj postupak suprotan principima poštovanja najelementarnijih ljudskih prava koja su prihvatila pristojno uredjena društva u skladu sa civilizacijskim tekovinama. Dakle ne govorimo ni o zapadnom, ni o istočnom, južnom ili severnom modelu društvenog uredjenje, već minimalno pristojno uredjenom sistemu. Na žalost ovim postupkom Vaša Vlada gospodine Cvetkoviću vraća nas u 1947.godinu kada je donet Osnovni zakon o eksproprijaciji koji je bio zamena za beskrupulozno oduzimanje imovine onim gradjanima kojima nije mogla da se konfiskuje imovina jer nije bilo uslova čak ni za izfingirane krivične procese.

Suština koja se provlači kroz Izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji jasno ukazuje na prave razloge za donošenje istih:

  1. Pojava znatnog broja kupaca zainteresovanih za nekretnine, sa velikom količinom novca, naročito u vreme pretvaranja marke u evro, (pre toga neposredno pred rat u Bosni i Hercegovini), podigla je cene nepokretnosti do nivoa koji je visok i za bogatije sredine u sadašnjim kriznim vremenima. Investiranje u gradjevinarstvo postalo hit.
  2. Veliki broj neprodatih kuća i stanova izgradjenih po visokim standardima, vlasništvo investitora iz kruga od uticaja na sveukupnu administraciju i javnost u ovoj zemlji ulaže veliki trud da nas preko tzv. konsultanskih i posredničkih agencija ubedi da cene nekretnina u Beogradu ali i na drugim atraktivnim lokacijama u Srbiji nece pasti kako bi se za još koji kvadrat stana ili kuće izvukla sadašnja izizetno visoka cena.
  3. Sa druge strane iz istog kruga investitora ali i zbog privlačenja stranih ulagača potrebno je smanjiti cenu zemljišta, a još pride i dopuniti već iscrpljeni državni budžet.
  4. Kao rešenje je pronadjena eksproprijacija po kojoj se po dosadasnjem zakonu zemljište moglo oduzimati samo za objekte od javnog interesa i platiti po tzv. tržišnoj ceni koja je daleko od cene koju danas vlasnici zemljišta dobijaju u direktnoj prodaji kupcima. Javni interes su objekti pretezno iz kategorije infrastukture. Do sada su to mogle biti i bolnice, škole i sl. Od sada, u skladu sa promenom sistema, mora se računati da i ovi objekti ako nisu od nacionalnog značaja (univerzitetski klinički centar, državne škole, nacionalna pozorišta, opere i sl.) mogu biti privatno vlasništvo. Stoga, kao za svaku privatnu gradjevinu investitor može pribaviti zemljište u slobodnoj prodaji, naravno po urbanističkim uslovima. Sami urbanistički uslovi gradnje su ti koji u velikoj meri odredjuju i isplativost odredjenog zemljišta pa i njegovu cenu tako da za dodatnom vrstom intervencije od strane države nema potrebe. Oblast gde država mora da reaguje to je strogo poštovanje urbanističkih uslova (opet pod uslovom da su urabanistički planovi koji diktiraju uslove, produkt kvalitetnih i sveobuhvatnig studija, bez nedozvoljenih propusta). “Probijanje” uslova gradnje koje povećava profit investitora su postali opšte poznata stvar koja je uticala na povećanje cene zemljišta. Da pri tom ne otvaramo temu korupcije u postupku dobijanja dozvola za gradnju i kriminala – pranje nelegalno zaradjenog novca.
  1. Eksproprijacija zemljista u industrijskim zonama i sl., koje će samo za kratko biti u državnom vlasništvu i ubrzo preći u privatne ruke, je nedopustiva jer tržišna pravila ponašanja derogira do krajnosti I nastavlja grubu manipulaciju sa pojmovima javna svojina, javni interes itd.

Zbog svega navedenog molimo Vas da svojim autoritetom utičete na pojedine segmente Vlade Srbije da svoje aktivnosti usmeri na uklanjanje anomalija u našem društvu (donošenje Zakona o konfiskaciji imovine stecene na nezakonit način ili nezakonito stečenim novcem u tom smislu ohrabruje), a u ime gradjana čije pravo na mirno uživanje i raspolaganje svojom imovinom stiti naša organizacija, zahtevamo da se Predlog Dopuna i izmena Zakona o eksproprijaciji povuče iz procedure kao retrogradni zakonski tekst. Ovaj čin je neophodan kao što je nedozvoljeno donošenje i drugih zakona kojima se regulišu imovinska prava pre donošenja Zakona o vraćanju imovine oduzete zakonima iz totalitarnog režima, koji ova država mora da donese jer je donela Zakon o prijavljivanju i evidenciji oduzete imovine čime je po medjunarodnom pravu ušla ubavezu prema svojim gradjanima.

Čin zaustavljanja usvajanja Dopuna i izmena Zakona o eksproprijaciji bio bi nedvosmislen znak da je Vlada republike Srbije odlučila da pokrene postupak korenih reformi u našoj zemlji i učini definitivni prekid sa prethodnim totalitarnim sistemom, I to donošenjem zakona koji vode u tom smeru, čime će se zaustavi sunovrat kojim je nezadrživo krenula naša jedina domovina, jer druge nemamo.

U uverenju da ćete ovaj naš demarš shvatiti kao dobronamerni čin

Za Ligu za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava

Dr Dragana Milovanović Podpredsednik

U Beogradu, 16.mart 2009.god.

понедељак, 16. март 2009.

Лига на википедији

На википедији - највећој светској интернет енциклопедији објављен је недавно чланак о Лиги за заштиту приватне својине и људскиха права. Осим овог објављен је и низ чланака везаних за реституцију и заштиту људских права као што су: денационализација, рехабилитација, деекспропријација, деконфискација...

На захтев Лиге рехабилитована Жанка Стокић

Чувена српска глумица Жанка Стокић (1887-1947), осуђена 1945. године на осмогодишњу казну губитка националне части због наводне сарадње са окупатором и домаћим издајницима, рехабилитована је после готово 65 година одлуком Окружног суда у Београду.
На основу захтева за рехабилитацију, који је поднела <спан стyле="фонт-wеигхт:болд;">Лига за заштиту приватне својине и људских права из Пожаревца, којој се придружило и Народно позориште, Окружни суд констатовао је да је Жанка Стокић на почетку Другог светског рата била чланица Народног позоришта у Београду и да није била политички активна, те да је осуђена из политичких и идеолошких разлога, пренели су београдски медији.
Жанка Стокић осуђена је због учешћа у “Весељацима” и “Централи за хумор”, као и у емисији “Шарено поподне” Радио Београда, уз оцену да је тиме културно и уметнички сарађивала са окупатором и домаћим издајницима.
Према наводима суда, Жанка Стокић је током судског поступка сведочила је да је добровољно ступила у "Весељаке" и "Централу за хумор" јер јој био потребан новац за лечење, док је за на радију радила под принудом главног немачког радио-аранжера.
Жанка Стокић, чије је право име Живана Стокић (Раброво 1887 - Боград 1947. године) најпознатија је била по улози Живке у “Госпођи министарки” Бранислава Нушића, који јој је и посветио тај лик.
Њеним именом названа је и престижна глумачка награда Народног позоришта и компаније “Вечерње новости”, коју је за 2008. годину добила новосадска глумица Гордана Ђурђевић Димић, а биће јој уручена 15. марта у подне на Великој сцени националног театра.
Жиријем је председавала драмска уметница Мира Ступица, а међу члановима су биле и досадашње добитнице тог признања Радмила Живковић и Јелисавета Сека Саблић, као и генерални директор и главни уредник "Новости" Манојло Вукотић и доскорашњи управник Народног позоришта и глумац Предраг Ејдус.
Народно позориште објавило је пре пет година и друго допуњено издање монографије о Жанки Стокић аутора Петра Волка, док је прво издање те књиге изашло 1986. године, у издању “Књижевних новина”.

уторак, 10. март 2009.

Оснивање и развој

У периоду 1991-1994 године настала су бројна удружења градјана за заштиту приватне својине у градовима Србије и Црне горе из којих је 1995. године формирана Лига за заштиту приватне својине и људских права као јединственаневладина организација овакве врсте на подручју бивше Југославије и у Источној Европи.
Чланови ЛИГЕ су мали и средњи предузетници, земљопоседници, наследници некадашњих предузетника и власника имовине коју је одузео комунистички режим бивше Југославије, опљачкане девизне штедише, независно удружење пензионера и бројне угледне личности јавног и научног живота из Србије и Црне Горе.
ЛИГА, је мрежа од 38 удружења грађана, која се шири и делује у циљу креирања подршке и конкректног учешћа у развоју процеса реприватизације, изградње демократских институција, правног амбијента неопходног за спроводење темељних друштвених и економских реформи и обнове цивилног друштва у Србији.
Посебан део активности ЛИГЕ је усмерен на стварање креативне атмосфере за изградњу економских и социјалних мостова на тлу бивше Југославије и Балкана.
Ова организација је 1996. године добила статус националне невладине организације и на тај нацин постала члан система невладиних организација УН (од хиљаду сличних организација у систему УН Лига за заштиту приватне својине и људских права је једна од ретких која има своје канцеларије у Женеви и Паризу).
Године 1997. ЛИГА је иницирала Савет за сарадњу невладиних организација, у коме је активно учествује преко 100 невладиних организација различитог профила: професионална удружења, независни синдикати, удружења грађана за заштиту људсих права и др.
Током 1999/2000 године ЛИГА и Савет су заједно са другим невладиним организацијама у Србији учествовале у стварању и реализацији Партнерства за демократске промене, чиме је дата подршка демократским променама у Србији.
2001. године ЛИГА је постала оснивач Регионалне агенције за развој малих и средњих предузећа под покровитељством Европске Уније. Председник Лиге др. Славенко Гргуревиц је члан Управног одбора ове организације.
Све активности ЛИГА спроводи у циљу стварања отвореног, демократског и просперитетног друштва, заснованог на тржишној привреди, приватној својини, парламентаризму, људским слободама, социјалној сигурности, владавини права, националној равноправности и верској толеранцији.

Популарни постови