ПОТРЕБАН ЗАКОН О ОБЕШТЕЋЕЊУ ОШТЕЋЕНИХ У ПРОЦЕСУ НЕВОЉНЕ РЕСТИТУЦИЈЕ

Процес реституције у Србији, започет је невољно и изнуђено. Од 1993. када је Милошевићев режим идеолошки издвојио пољопривредно земљиште као предмет реституције и из закона изузео све остало, кренуо је дуготрајан и мукотрпан процес који је више невраћање него враћање имовине. Након демократских промена, нове власти уместо да одмах исправе неправду и хитно донесу закон којим би омогућили истинску свеопшту реституцију, одлучили су се на одуговлачење и даље раздвајање. Срамни и бесмислени Закон о пријављивању одузете имовине био је више него јасна представа одуговлачења и обесмишљавања процеса враћања имовине. Затим, иде закон којим се издвајају верске заједнице, чиме се ствара простор да још једну врсту дискриминације, што се наравно и потврђује са коначним Законом о враћању одузете имовине и обештећењу.
Коначни закон, који многи су од почетка називали "закон о невраћању", јер заиста нуди небројено више могућности да се имовина не врати, него врати. Посебно члан којим се изузима неизграђено грађевинско земљиште, уколико је урбанистичким планом одређено за јавну намену. Из

Коментари