У периоду 1991-1994 године настала су бројна удружења градјана за заштиту приватне својине у градовима Србије и Црне горе из којих је 1995. године формирана Лига за заштиту приватне својине и људских права као јединственаневладина организација овакве врсте на подручју бивше Југославије и у Источној Европи.
Чланови ЛИГЕ су мали и средњи предузетници, земљопоседници, наследници некадашњих предузетника и власника имовине коју је одузео комунистички режим бивше Југославије, опљачкане девизне штедише, независно удружење пензионера и бројне угледне личности јавног и научног живота из Србије и Црне Горе.
ЛИГА, је мрежа од 38 удружења грађана, која се шири и делује у циљу креирања подршке и конкректног учешћа у развоју процеса реприватизације, изградње демократских институција, правног амбијента неопходног за спроводење темељних друштвених и економских реформи и обнове цивилног друштва у Србији.
Посебан део активности ЛИГЕ је усмерен на стварање креативне атмосфере за изградњу економских и социјалних мостова на тлу бивше Југославије и Балкана.
Ова организација је 1996. године добила статус националне невладине организације и на тај нацин постала члан система невладиних организација УН (од хиљаду сличних организација у систему УН Лига за заштиту приватне својине и људских права је једна од ретких која има своје канцеларије у Женеви и Паризу).
Године 1997. ЛИГА је иницирала Савет за сарадњу невладиних организација, у коме је активно учествује преко 100 невладиних организација различитог профила: професионална удружења, независни синдикати, удружења грађана за заштиту људсих права и др.
Током 1999/2000 године ЛИГА и Савет су заједно са другим невладиним организацијама у Србији учествовале у стварању и реализацији Партнерства за демократске промене, чиме је дата подршка демократским променама у Србији.
2001. године ЛИГА је постала оснивач Регионалне агенције за развој малих и средњих предузећа под покровитељством Европске Уније. Председник Лиге др. Славенко Гргуревиц је члан Управног одбора ове организације.
Све активности ЛИГА спроводи у циљу стварања отвореног, демократског и просперитетног друштва, заснованог на тржишној привреди, приватној својини, парламентаризму, људским слободама, социјалној сигурности, владавини права, националној равноправности и верској толеранцији.
Чланови ЛИГЕ су мали и средњи предузетници, земљопоседници, наследници некадашњих предузетника и власника имовине коју је одузео комунистички режим бивше Југославије, опљачкане девизне штедише, независно удружење пензионера и бројне угледне личности јавног и научног живота из Србије и Црне Горе.
ЛИГА, је мрежа од 38 удружења грађана, која се шири и делује у циљу креирања подршке и конкректног учешћа у развоју процеса реприватизације, изградње демократских институција, правног амбијента неопходног за спроводење темељних друштвених и економских реформи и обнове цивилног друштва у Србији.
Посебан део активности ЛИГЕ је усмерен на стварање креативне атмосфере за изградњу економских и социјалних мостова на тлу бивше Југославије и Балкана.
Ова организација је 1996. године добила статус националне невладине организације и на тај нацин постала члан система невладиних организација УН (од хиљаду сличних организација у систему УН Лига за заштиту приватне својине и људских права је једна од ретких која има своје канцеларије у Женеви и Паризу).
Године 1997. ЛИГА је иницирала Савет за сарадњу невладиних организација, у коме је активно учествује преко 100 невладиних организација различитог профила: професионална удружења, независни синдикати, удружења грађана за заштиту људсих права и др.
Током 1999/2000 године ЛИГА и Савет су заједно са другим невладиним организацијама у Србији учествовале у стварању и реализацији Партнерства за демократске промене, чиме је дата подршка демократским променама у Србији.
2001. године ЛИГА је постала оснивач Регионалне агенције за развој малих и средњих предузећа под покровитељством Европске Уније. Председник Лиге др. Славенко Гргуревиц је члан Управног одбора ове организације.
Све активности ЛИГА спроводи у циљу стварања отвореног, демократског и просперитетног друштва, заснованог на тржишној привреди, приватној својини, парламентаризму, људским слободама, социјалној сигурности, владавини права, националној равноправности и верској толеранцији.
Коментари
Постави коментар